Paul Edwards je ime koje verovatno niste čuli ranije, niti neko koga bi na njegov spomen mogli povezati sa umetnošću repovanja. Ipak, nakon što je uspeo da uradi na stotine intervjua sa najpoznatijim underground reperima i nekim od najrelevantinijim MC-jeva, objavio je knjigu pod nazivom "How To Rap" koja bi trebala da bude obavezno štivo svakog MC početnika, ali i svakog istinskog poštovaoca Hip Hop kulture.
Paul, reci nam nešto o sebi. Kako je došlo do toga da napišeš "How To Rap"?
Dosta dugo sam u Hip Hop-u, ali tek na studijama sam počeo da ga ozbiljno proučavam. Počeo sam da čitam veliki broj knjiga koje su se bavile tom tematikom, da bih na trećoj godini objavio rad koji se bavio Hip Hop lirikom, što je bilo totalno drugačije od radova ostalih studenata. Svi su bili u fazonu "Šta? Niko ti neće dozvoliti da pišeš o tome za ocenu", ali na svu sreću, imao sam profesora koji je generalno veliki ljubitelj muzike, tako da sam se ozbiljno posvetio toj temi. Na master studijama sam godinu ipo dana posvetio poetici Hip Hop-a, da bih nakon toga odlučio da se posvetim samom repovanju, intervjuišući repere i pišući knjigu o tome. Nakon tri godine, i obavljenih na stotine intervjua, upoznao sam agenta koji me je preporučio "Chichago Review Press"-u, koji su objavili veliki broj knjiga vezanih za kulturu afroamerikanaca i kojima se moj rad dopao i odlučili su da objave moju knjigu.
Kada si počeo da slušaš Hip Hop muziku?
Sećam se da sam dosta toga čuo krajem osamdesetih godina prošlog veka. Moji roditelji su veliki fanovi muzike uopšte, tako da sam imao priliku dosta toga da čujem. Ipak, mislim da sam u svet Hip Hop-a ušao 1990. godine, i u tome sam sve do danas.
Kroz knjigu je prodefilovao širok spektar repera sa svojim shvatanjima umetnosti repovanja. Kako je izgledao proces sastavljanja svega toga u jednu celinu?
Na početku sam imao spisak svih onih izvođača za koje sam hteo da vežem svoj rad. Definitivno sam želeo da imam neke od klasičnih umetnika poput Public Enemy-ja i Kool G Rap-a, paralelno sa novijim izvođačima poput Clipse-a i Royce Da 5'9''-a. Takođe, želeo sam da imam jedno uz drugo underground i mainstream, od Immortal Technique do Will-I-Am.
Ipak, pored toliko materijala, najteži deo je bila odluka šta od toga neće ući u knjigu.
Da li je postojao neko ko je odbio da učestvuje u ovoj knjizi, i da li je među onima koji su učestvovali bilo onih koji nisu želeli da otkriju na koji način kanališu ideje i tehniku?
Nije bilo nikoga ko me je direktno odbio na način da ne želi da bude u knjizi, ali se u slučaju velikih imena, gde se pregovara preko raznih posrednika, dešavalo to da vam ti ljudi ne odgovaraju na pozive ili vam govore da su izvođači zauzeti snimanjem, turnejama i tako dalje.
Većina repera, poput Crooked I-a, Kool G Rap-a, Tech N9ne-a i R.A. The Rugged Man-a su mi dali dugačke intervjue i ispričali gomilu interesantnih stvari. Niko nije odbio da otkrije svoju tajnu na koji način repuje, možda im se omaklo ili sam im to uspeo izvući na neki način. Ha, ha!
Knjiga se sastoji iz četiri celine: Tema, "Fow", Pisanje i Interpretacija, koje se dalje dele na podkategorije. Koja dva elementa od ovih lično najviše preferiraš i znaš li da li postoji neki reper koji ulaže podjednak trud u svaki od tih elemenata?
Za mene lično najbitniji su "flow" i interpretacija, jer zvuk je ispred svega. Ako nešto zvuči bezveze, teško da će te zainteresovati njegov sadržaj. Mislim, da je većina repera fokusirana ili na "flow" ili na temu, odnosno sadržaj pesme. Postoje ljudi koji su podjednako dobri u svim elementima, mada lično mislim da to nije presudno. Ne moraš biti dobar u svemu da bi bio dobar MC. Uzmite na primer gitaristu koji fenomenalno svira bluz ali loše svira klasiku. To ne znači nužno da je on loš gitarista, već da se specijalizovao za jednu oblast.
Kakav bi efekat knjiga trebala da postigne kod čitalaca nakon što je pročitaju?
Pre svega, mislim da bi trebali da imaju jasniji uvid šta se zapravo dešava u samoj oblasti umetnosti. Takođe, da prepoznaju različite umetnike i različite stilove. A ako žele da nauče da repuju, nadam se da će sesti i posvetiti vreme tome na način, kao što bi ste seli i vežbali da svirate klavir ili tome slično. Na kraju, nadam se da će steći jasniju sliku o onome što se dešava u Hip Hop-u, kao i o umetnicima uopšte.
U uvodnom delu knjige nekolicina MC-jeva je iznela stav da trebamo biti svesni i upoznati sa radom umetnika starije generacije poput Rakim-a i Big Daddy Kane-a. Misliš li da su nove generacije dovoljno upoznate sa radom njihovih prethodnika i ima li to uticaja na to da li će neko biti dobar reper?
Mislim da svi noviji izvođači znaju za velika imena iz prošlosti ali ne znam koliko njih zaista odvaja vremena da presluša starije pesme i da uči od njih. Može se uočiti razlika između onih koji su se učili na imenima poput Kool G Rap-a, Rakim-a, Big Daddy Kane-a i Malle Mel-a, i onih koji su učili od onih repera sa par hitova.Lično, mislim da je slušanje starijih ostvarenja dobar način za učenje, jer se kultura u tom periodu rapidno menjala, tako da su prisutni različiti stilovi i tehnike koje vam mogu pomoći da usavršite svoje repovanje.
Misliš li da neki od repera koji rep shvataju kao posao, nemaju pravu svest šta je to što čini dobrog MC-ja. Može li to ova knjiga promeniti?
Da, nažalost. Mislim da je najgora stvar koja se desila u Hip Hop-u to da više nije dovoljno biti samo MC, već moraš biti i biznismen. Voleo bih kada bi knjiga usmerila ljude i izvođače da shvate i jednostavno više cene ovu formu umetničkog izražaja kao način umetničke kreativnosti a ne kao način kako doći do lake zarade. Nadam se da će knjiga biti zanimljivo štivo za sve mlađe naraštaje koji se upuštaju u repovanje jer će na jednom mestu moći da upoznaju veliki broj MC-jeva i njihovih tehnika, i da će im biti sjajna osnova za dalji razvoj.
Šta su tvoji dalji planovi? Pripremaš li možda još nešto sa sličnom tematikom?
Voleo bih kada bih napisao još jednu knjigu o repovanju. Još uvek nemam jesnu ideju ali najverovatnije ću napisati neku koja za temu ima Hip Hop. Trenutno mi je najvažnije, da nakon što je objavljena, "How To Rap" bude promovisana na pravi način.
Nakon što si objavio knjigu o tome kako repovati, imaš li možda u planu snimanje albuma?
Repujem samo iz zezanja sa drugarima, tako da nemam nekih ambicija vezanih za snimanje albuma. Vezano za knjigu, potrudio sam se da ne namećem svoj stav, već sam to ostavio profesionalcima. Knjiga može biti dobra polazna osnova što se nekih stvari tiče, ali nije nešto iz čega bi gradili profesionalnu karijeru.
Ipak, ako bi mi Primo, Pete Rock, Large Professor, Dj Quick ili Dr. Dre uradili matrice, a Kool G Rap, Big Daddy Kane, Clipse, Pharoahe Monch gostovali za "dž", tada bih razmislio o snimanju albuma.
Kao nekoga ko je proučavo Hip Hop, moram da te pitam, koja je najbolja rep pesma i rep album svih vremena?
To je zaista teško pitanje, jer jednostavno postoji mnogo različitih kriterijuma po kojima možete davati ocene o nekoj pesmi ili albumu, tako da se trudim da izbegnem direktan odgovor. Ipak, ako već moram da odlučim, najbolja pesma mi je Slick Rick-ova "Children's Story" zbog sjajne teme, "flow"-a i interpretacije, dok mi je Public Enemy-jev "It Takes A Nation..." najbolji album jer je jednostavno najinovativniji u mnogim aspektima.
Intervju vodio: P.J. Smith
Priredio: E-one
Za više informacija o knjizi, posetite zvanični sajt, na kome ćete pronaći link za online kupovinu.
.jpg)
