Nisam baš nešto raspoložen za neko piskaranje (kakva reč) ali mi je gledanje ovog videa vratilo dosta dragih, pomalo zaboravljenih, uspomena na mladost i moje početke malo ozbiljnijeg interesovanja za rap muziku i Hip-Hop kulturu uopšte. Verujem da će se većina vas prepoznati u Nas-ovim rečima, jer to je izgleda bio normalan tok odrastanja generacije koja je rasla i razvijala se uporedo sa muzikom koju je slušala. Znam da mnogi audiofili i muzički frikovi više cene vinil od kaseta, ali moram da priznam da su audio kasete ipak obeležile vreme mog odrastanja, dakle osamdesete i devedesete godine prošlog veka. Da se sada nekim slučajem vratimo tamo, ne bi bilo ovoga bloga, već bi smo se verovatno našli negde u "kraju" da razmenimo kasete. Takođe, sva ona nova muzika, koju sam prvi put čuo tih godina, bila je snimana sa radija (uglavnom emisija Geto na 105,2 FM) na kasete, pa čak je i prvi album koji sam ikada kupio, Public Enemy-jev "Fear Of A Black Planet" bio je na kaseti, koju sam slušao sve dok se potpuno nije izlizala. Sećete li se svih onih pucanja, gužvanja i premotavanja trake i onoga što Nas opisuje kao "miris koji ste mogli da osetite".
Nedavno sam se, teška srca, definitivno oprostio od svoje, godinama prikupljane, kolekcije audio kaseta, koje su već više od jedne decenije skupljale prašinu u mojoj garaži. Nežalost, ništa od materijala snimanog sa radija i nekih mojih kompilacija nisam digitalizovao, tako da ćete ostati uskraćeni za to, ali što se mene tiče, sve ono najvrednije ostalo je "snimljeno" u mom srcu. Ipak, ako se nekim čudom desi da kasete naprave veliki povratak na scenu, ja sam spreman. Još uvek u kolima imam radio kasetofon.
Нема коментара:
Постави коментар