Претражи овај блог

четвртак, 30. јун 2011.

"Doo-Bop"

Tačno pre devetnaest godina, odnosno, nepune dve decenije, objavljen je poslednji album legendarnog Jazz umetnika Miles-a Davis-a. Album koji Miles na žalost nije doživeo da čuje, a koji je trebao da najavi novi pravac, tzv. "Doo-Bop", svojevrsnu fuziju Jazz-a i Hip-Hop-a, na kraju je postao sve samo ne revolucionarno izdanje legendarnog majstora trube. Po mnogim ocenama, ovo je Miles-ovo najgore izdanje, ali ne treba ni tu biti suviše strog. Istina je da je ovaj album ostao nedorečen u mnogo čemu, što je bilo uzrokovano Milesovom smrću početkom1991. godine, neposredno pre završetka rada na albumu, tako da je Easy Mo Bee, koji zapravo predstavlja Hip-Hop deo u ovoj priči, bio primoran da album završi sam, pri tome koristeći delove ranije snimljenih Miles-ovih deonica. Ipak, iako je samo izdanje zabeležilo podeljene kritike, neosporan je uticaj koji je imalo na "oba sveta", što je kasnije rezultovalo Guru-ovim serijalom "Jazzmatazz". Za početak poslušajte "The Doo Bop Song", na kojoj se pored pomenutih Miles-a Davis-a i Easy Mo Bee-ja pojavljuju još i J.R i A.B. Money.


Miles Davis - "Doo-Bop"

недеља, 26. јун 2011.

"Phenomenon"

Ne znam da li ste ovo već slušali, a ako niste preporučujem vam da to učinite. U pitanju je singl "Phenomenon" grupe One And One objavljen za Next Plateau Records za koji su, između ostalih, snimali i Ultramagnetic MC's i Salt 'N' Pepa. Ako ne grešim, grupu One And One, činili su momci iz Far Rock-a, Harry Ballz (a.k.a C Burch) i Doc Ice.  Na žalost, One And One nisu zabeležili uspeh svojih kolega, ostavivši iza sebe svega dva objavljena singla, i to: "Phenomenon" iz 1996. godine i "My Soul / Didn't I" objavljen godinu dana kasnije. Ako ste ljubitelj Boom Bap zvuka obavezno overite ovo izdanje. Uživajte.


One And One - "Phenomenon"

петак, 24. јун 2011.

"Monumental"

Evo jedne poslastice u vidu albuma koji je nastao kao plod saradnje legendarnog producenta Pete Rock-a i grupe Smif-N-Wessun. Doduše, našla su se tu i imena poput Sean Price-a i Rock-a iz grupe Heltah Skeltah, zatim Raekwon, Styles P, Freeway, Hurrican G i drugi, ali ja, lično, na ovo gledem kao na dokaz zrelosti Duckdown Records-a, koji, čini mi se, izrasta u novog lidera na Hip-Hop sceni. Kako god, u pitanju je interesantno izdanje, koje sam, moram priznati, preslušao na brzinu, tako da ne bih sada govorio o kvalitetu istog, ali van preporučujem da, za početak, preslušate numere "That's Hard" na kojoj gostuju Styles P i Sean Price, i "Prevail" na kojoj se pojavljuje Reakwon. Takođe, ako ste u mogućnosti KUPITE album i podržite izvođače.


Pete Rock And Smif-N-Wessun - "Monumental"

четвртак, 23. јун 2011.

"Interview With Speech (Arrested Development)"

Prethodne dve nedelje proveo sam na zasluženom odmoru, koji je ujedno bio i moj "medeni mesec" (da, oženio sam se), tako da se desilo da sam propustio, kako sam kasnije saznao, zaista sjajan koncert grupe Arrested Development održan 11. juna u beogradskom Domu omladine.  Danas sam naleteo i na neke snimke koncerta na You Tube-u, tako da mogu iskreno da žalim za onim što sam propustio. U nastavku, pročitajte (ako već niste) intervju sa Speech-om za radio B92, a objavljenom na njihovom sajtu.

Kada se setiš samog početka grupe Arrested Development, da li si tada očekivao da ćete kasnije ostvariti takav uspeh ne samo u Americi, već i širom sveta? Vaša ploča "3 Years, 5 Months & 2 Days In Life Of..." je, inače, početkom ’90-ih bila jedna od najpopularnijih na našem radiju...

Upravo si mi izmamio osmeh na lice... u to vreme zaista nisam mogao ni da pretpostavim da ću 20 godina kasnije sa nekim iz Beograda razgovarati o počecima Arrested Development i o tom albumu, zaista sam zadivljen time, hvala, Beograde!

Kad ste napravili bend on je bio neka vrsta alternative u to vreme popularnom pravcu "gangsta rap"...

Da, gangsta rap je bio prilično popularan u to vreme i on je nastao kao neka vrsta revolta prema svemu onome što je crna zajednica preživljavala u Americi. Razmišljali smo o tome u to vreme, imali smo isti stav kao i oni, ali smo želeli da to pokažemo na drugačiji način i zato su nas smatrali alternativom gangsta rapu. Mi nismo želeli da u svojim pesmama ističemo nasilje, već smo želeli da pronađemo rešenje za situaciju u kojoj se nalazila naša zajednica, to je ono u čemu smo se razlikovali.


Svojevremeno si muziku Arrested Development opisao kao "life music", da li je to povezano sa tim?

Upravo tako... često se suočavam sa smrću u svom okruženju, neki moji prijatelji su ubijeni u uličnim okršajima, prošle godine je moj blizak prijatelj ubijen u sukobu narko-bandi. Često pričamo o tome u bendu, svi viđamo takve stvari svakodnevno i kroz našu muziku želimo da nađemo put da se naša zajednica izbavi iz toga, a ne samo da konstatujemo da se tako nešto dešava. Želimo da u pesmama ističemo život, a ne smrt, odatle je potekao termin "life music".

Da li si zadovoljan kako se hip hop muzika razvila od tog perioda do danas?

Kao prvo, ponosan sam što hip hop još postoji, što nije bila samo prolazna stvar i što se kao žanr izborio za svoje mesto u svetskoj muzici. Nekada hip hop čak nije postojao ni kao kategorija na dodelama Grammy nagrada, a onda su se stvari promenile, Arrested Development su, uz još neke hip hop izvođače, uspeli da dobiju tu nagradu. Ponosan sam što je hip hop opstao, što se izborio za svoje mesto i mislim da nema značaj samo za američku muziku, već i za svetsku. Srećem ljude iz raznih delova sveta, koji apsolutno žive za hip hop i to jako cenim. Takođe, mislim da treba naći balans u samoj promociji hip hopa, ima odličnih hip hop grupa koje nemaju dovoljnu promociju, a sa druge strane, neki izvođači su previše zastupljeni“.

Sredinom ’90-ih ste prekinuli sa radom, zbog čega je došlo to toga?

Prestali smo sa radom 1995. U suštini, želeli smo da napravimo pauzu jer nam je bilo teško da se pomirimo sa svime što nosi muzička industrija. To što smo imali komercijalni uspeh je, naravno, bilo sjajno, ali su nas menadžeri i šefovi diskografske kuće često dovodili u jako komplikovane situacije, koje smo teško podnosili. Odlučili smo da privremeno rasformiramo bend i to se na kraju pokazalo kao dobar potez. Posle 5 godina pauze ponovo smo se okupili, odmorni, sveži i ponovo zagrejani za muziku i svi u bendu se slažemo oko toga da je bilo dobro što smo napravili pauzu i da se ne bismo sad tako dobro osećali da smo tada nastavili sa radom.

Kada si već spomenuo muzičku industriju, stvari su se prilično promenile u odnosu na taj period, pojavio se internet, preko koga se vrši slobodna distribucija muzike, što je veliki udarac za muzičku industriju i njen profit. Šta misliš o tome?

Mislim da muzička industrija, kao i sami izvođači, sada jednostavno moraju da nauče kako da koriste internet na najbolji način i kako da se snađu u svetu koji sada drugačije funkcioniše. Bez obzira što je internet tu već neko vreme, čini mi se da još uvek ne znaju kako da najbolje iskoriste njegove kapacitete za distribuciju i promociju muzike. Verujem da će se stvari u budućnosti srediti po tom pitanju, ali u ovom trenutku imam utisak da na internetu vlada pravi "Divlji Zapad".

Pored grupe Arrested Development imaš i solo karijeru, sta možeš da nam kažeš o tome?

Prošle godine sam objavio album "Grown Folks Table", na koji sam zaista ponosan. Radim stalno na pesmama za svoju solo karijeru, imam dosta novih koje ću objaviti u skorijoj budućnosti, ali u ovom trenutku sam potpuno skoncentrisan na Arrested Development. Trenutno smo na turneji, dosta nastupamo, a upravo smo završili snimanje novog albuma "20", koji ćemo objaviti do kraja godine i kojim obeležavamo 20 godina od nastanka grupe.

Na vas je veliki uticaj izvršila muzika izvođača kao što su Sly Stone i Marvin Gaye. Ko je još pored njih uticao na vas i da li se sećas koja je bila prva ploča koju si kupio u životu?

Kao mali sam voleo Michaela Jacksona i grupu The Jacksons 5, oni su prilično doprineli tome da i sam poželim da postanem muzičar, a upravo prva ploča koju sam kupio u životu i jesu bili The Jackson 5. Moja baka, koja je brinula o meni, je bila prilično religiozna i nije mi dozvoljavala da slušam previše soul muzike, ali mi je ipak dozvolila da kupim tu ploču i bio sam jako uzbuđen zbog toga. Tu su, naravno, i Run D.M.C., LL Cool J, A Tribe Called Quest, De La Soul, Public Enemy, The Jungle Brothers... jedan od ljudi koji je na mene najviše uticao je Prince, zaista volim njegovu muziku.

Speech, hvala puno na razgovoru, mnogi ovde jedva čekaju da vas vide uživo...

Hvala vama i hvala svima koji su nas podržavali tokom ovih 20 godina divnog muzičkog putovanja. Garantujem sjajan provod na koncertu u Beogradu, a ako se i desi da neko dođe depresivan, obećavam da će posle koncerta biti raspoložen do neba.

Pogledajte delić sjajne atmosfere sa koncerta.

понедељак, 6. јун 2011.

"2nd To None"

Nešto ranije sam govorio u grupi Tha Connection, a sada vam predstavljam to isto, samo u malo drugačijem pakovanju i pod nazivom The Strangerz. U suštini, reč je, kao što rekoh, o grupi Tha Connection (Hus Tha KingPin i SmooVth Dude), pojačanu Marvelous Mag-om, i njihovom prvom albumu "2nd To None" objavljenom u maju 2010. godine. Sam album je dosta zanimljiv, i po senzibilitetu sličan ostalim Tha Connection izdanjima, s' tim što ovde ima malo više pevanih refrena i malo sporijeg tempa, ali u biti tu je i dalje prepoznatljiv Tha Connection stil. Za početak, poslušajte numere "The Way", "Makin Moves" i naslovnu "2nd To None". Ako ste u mogućnosti kupite album, i na taj način podržite izvođače. Uživajte.


The Strangerz - "2nd To None"