"Ra­da­nov Spar­ta­nac pro­tiv Ve­li­kog bra­ta "

Upoznavanje sa beogradskom "stencil" scenom. Kratak članak objavljen u današnjoj Politici. Prenosimo ga u celini.

Za­hva­lju­ju­ći ne­ko­li­ci­ni mla­dih auto­ra, ko­ji se pot­pi­su­ju kao TKV, AiR, 352 i Si­la, Be­o­grad je postao bo­ga­ti­ji za je­dan od u sve­tu naj­po­pu­lar­ni­jih ob­li­ka „ulič­ne umet­no­sti”

Pobijajući prazninu betonskih zidova novobeogradskih „spavaonica“, prekrivajući leprozna lica davno oljuštenih, zapuštenih fasada, trafo-stanica i skrivenih prolaza u centru grada, stensili polako osvajaju srpsku prestonicu. Ratnik sa crvenim plaštom, Milka Canić i njeno čuveno „Dobro veče“ u „Slagalici“, Muhamed Ali nad oborenim protivnikom, Klint Istvud kao „prljavi inspektor Hari“, Džoni Dep kao Svini Tod, „pakleni berberin iz ulice Flit“, riba poletuša sa lovorovom grančicom… Neki od ovih prepoznatljivih crteža, potpisanih sa AiR, ponavljaju se i godinama opstaju među išaranim grafitima, od drugih je ostala samo zabeleška na fotografiji, tek mrlja na zidu, ili ni toliko.

Takva je sudbina stensila: da ukažu na nešto, da prenesu poruku i da nestanu, prekrečeni ili srušeni zajedno sa zidom na kojem su nastali. Kao ni drugim oblicima „ulične umetnosti“, ni njima nije suđeno da dugo traju, ali zato imaju tu neograničenu slobodu izražavanja i prostora (ceo grad je, praktično, naše slikarsko platno) i prednost da dopiru do velikog broja ljudi koji, ako žele, mogu i sami da nešto dopišu ili docrtaju, što nas uvek obraduje. Stensili su neka vrsta javne komunikacije, zato su mi toliko dragi – kaže Radan, student industrijskog dizajna, autor radova potpisanih kao AiR. Uz TKV, Silu i 352 (odnosno grupu „Elektrosila 2“ koja se u međuvremenu razišla) on predstavlja glavne crtače stensila u Beogradu. Njihova puna imena i lica zasad moraju ostati tajna, u suprotnom bi mogli doći u sukob sa zakonom, jer ova vrsta umetnosti (još) nije legalizovana.

Stensili su, naime, u svetu, pa i kod nas, nastali kao oblik pobune (prvi beogradski stensil je bila stegnuta pesnica „Otpora“). Njihovim autorima nije stalo do slave i profita, već da izraze svoj stav i podele ga sa drugima, da ukažu na pojave u društvu koje smatraju lošim, da pošalju određenu (političku) poruku i da pokrenu promene, ali i da ulepšaju svoj grad i svoju životnu sredinu. Oni to postižu ponavljanjem nekog motiva u jednostavnoj, čistoj formi bliskoj pop-artu, često koristeći kao osnovu poznate simbole ili likove.

Moj Spartanac, ratnik sa kopljem, štitom i crvenim plaštom koga možete videti, uz mnoge druge stensile, na začelju zgrade Prirodno-matematičkog fakulteta, inspirisan je stripom Frenka Milera „300“ i knjigom „Ognjena kapija“. Ideja mi je bila, s jedne strane, da skrenem pažnju ljudi sa istoimenog filma na strip koji je neuporedivo bolji, a sa druge da reafirmišem spartanske vrednosti časti, istrajnosti, hrabrosti, uzajamnog poštovanja i poverenja, koje su, čini mi se, u našem savremenom društvu sasvim izbledele – tumači Radan jedan od svojih omiljenih likova. Najviše ga je, kaže, obradovalo kad je na ulici čuo jednog mališana da od oca traži da ga prevede preko ulice „da opet vidi viteza“.

Otkuda potpis AiR?

Skraćenica od „Automatizacija i robotika“ potiče od istoimenog predmeta koji sam obožavao u srednjoj školi. Mašinski mehanizmi su me fascinirali, moji prvi crteži, nastali u kući, bili su njima inspirisani. Radovi sa kojima sam, kasnije, izašao na ulicu bili su nadahnuti stripovima Milera, Ajznera, Frazete, Minjole, Enkija Bilala… A osnovna pokretačka ideja, zbog koje sam uopšte pribegao stensilima, jeste želja da ponudim ljudima nešto lepo, zabavno, možda i poučno, što će ih podstaći da na drugačiji način razmisle o sebi, drugima i svom gradu – navodi naš sagovornik.

Tu „pozitivnu pokretačku energiju“ stensila koja u obostranoj anonimnosti zbližava autore i posmatrače i otvara mogućnost za uzajamnu razmenu mišljenja i osećanja mladi umetnik suprotstavlja negativnoj energiji savremenog potrošačkog društva u kojem smo svi „objekti“, i koje nam umesto pravih vrednosti i talenta nudi prolaznu slavu „Velikog brata“.

Crtež, šablon, slika

„Prvo izradim crtež, slobodnom rukom na papiru ili kompjuterski, onda na osnovu njega napravim šablon od kartona ili plastične folije. Kad pronađem odgovarajuće mesto u gradu, odem tamo uveče sa ortakom (on mi čuva stražu), prislonim šablon uz površinu i poprskam ga sprejom u boji. Moram da radim brzo i precizno, zato se uglavnom držim malih formata“, objašnjava Radan.

Aleksandra Mijalković

Ako želite da saznate više o ovoj temi posetite blog Belgrade Stencil.