Tekst je u originalu objavljen u Politici. Prenosimo ga u celini.
Iskovano u getu
Ako se bluz kultura razvila u uslovima teškog prinudnog rada, hip-hop kultura se razvila iz nezaposlenosti, reči su Džefa Čanga, autora najsveobuhvatnije istorije hip-hop kulture
"Iskovan u vatrama Bronksa i Kingstona, hip-hop je postao esperanto mladalačke pobune i pokret koji određuje čitavu generaciju", piše u uvodu knjige autora Džefa Čanga, posvećen poslednjem buntovničkom muzičkom pravcu u 20. veku. Ovo delo, pod nazivom "Ne može da stane, neće da stane", koje je nedavno objavio beogradski izdavač „Red Box”, bavi se istorijom hip-hopa, od nastanka, za koji se okvirno može uzeti 1973. godina, do novog milenijuma, stvaranja muzičke industrije i "brendiranja" hip-hop kulture.Autor Džef Čang u uvodu "Jedne istorije hip-hop generacije", kako glasi podnaslov knjige, detaljno obrađuje i period previranja u afro-američkom društvu, koji je doveo do stvaranja novog muzičkog pravca. Bunt Afroamerikanaca u Njujorku, kasnije kolevci hip-hopa, rađa se još 1929. godine, kada je napravljen diskutabilan urbanistički plan, koji je "spakovao" na hiljade pripadnika radničke klase u blokove njujorškoj naselja Južni Bornks, a parkovi su vremenom postali poprišta kriminala. Došlo je do ozbiljnog odvajanja na principu rase, belci su ostavljali svoje kuće i odlazili u mirnija predgrađa Njujorka, a sukobi između mladih belaca, koji su nekada živeli u Bronksu, i "pridošlica", Afroamerikanaca i Latinoamerikanaca bili su sve češća pojava. Džef Čang beleži da je crna i obojena omladina počela da se organizuje u bande, u početku iz samoodbrane, a zatim radi moći ili "zezanja".
– Dileri heroina, narkosi lopovi i palikuće najamnici, ispunili su ulice poput lešinara– beleži Džef Čang.
Godine su prolazile a iz Južnog Bronksa stizale su loše brojke - u toku šezdesetih godina prošlog veka, 600.000 ljudi bilo je nezaposleno, a stopa nezaposlenosti među mladima dostizala je i 80 odsto. Prosečni dohodak je do sedamdesetih pao na 2.340 dolara, što je činilo polovinu prosečnog dohotka u Njujorku.
– Ako se bluz kultura razvila u uslovima teškog prinudnog rada, hip-hop kultura se razvila iz nezaposlenosti – konstatuje Džef Čang.
U knjizi Džefa Čanga postoji i mapa koja detaljno prikazuje kako su bile raspoređene bande, koje su tih godina pod opsadom držale čitav Bronks. U okviru jedne od bandi formiran je i bend istoimenog naziva - "Geto braders". Oni su 1972. godine izdali album sa osam pesama. Iako po stilu daleko od hip-hopa, predstavljao je nagoveštaj promene i stvaranje novog pravca u muzici, a u sebi je sadržao poziv na smirenje strasti i mir.
Godine 1973. održana je žurka u zapadnom Bronksu i, po Džefu Čangu, predstavljala je mit o postanju. Tada je rođena prva zvezda hip-hopa, di-džej Kul Herk, koji je napisao i predgovor za knjigu "Ne može da stane, neće da stane".
I ostalo je, kako se to kaže, istorija. Autor na 500 strana detaljno analizira razvoj hip-hop kulture, koji je vremenom postao višerasni, multikulturalni generacijski pogled na svet, preobrazivši američku politiku i kulturu, da bi na kraju postao deo mašinerije pop-muzike i način za obrtanje velikog novca. Knjiga poseduje i portrete velikana hip-hopa, kao što su Afrika Bambata, Čak Di (grupa "Pablik Enemi") i Ajs Kjub, a zasnovana je na intervjuima sa di-džejevima, reperima, crtačima grafita i članovima bandi. Čangovo delo živopisnim stilom beleži događaje, ideje, muziku i umetnost hip-hop generacije, kao svojevrsnu istoriju nasilja i želje da se to nasilno društvo iz korena promeni.
Džef Čang je diplomirao na univerzitetu u Los Anđelesu. Poslednjih petnaest godina piše o kulturi, politici, umetnosti i muzici za časopise u SAD. Direktor je muzičke izdavačke kuće "Knaum", a za knjigu "Ne može da stane, neće da stane" dobio je niz značajnih nagrada u Americi.
Džef Čang je diplomirao na univerzitetu u Los Anđelesu. Poslednjih petnaest godina piše o kulturi, politici, umetnosti i muzici za časopise u SAD. Direktor je muzičke izdavačke kuće "Knaum", a za knjigu "Ne može da stane, neće da stane" dobio je niz značajnih nagrada u Americi.
Šta je hip-hop
Hip-hop je kulturni pokret koji u sebi sadrži skupinu umetničkih izraza, kao što je brejk-dens, crtanje grafita ili di-džejing. Hip-hop kultura i muzika usko su povezane sa repovanjem. Sam naziv pokreta potiče iz slenga - "hip" u američkom žargonu znači biti obavešten, ili u trendu. Godine 1978., reper Kit "kauboj" Vigins je, ismevajući svog prijatelja koji je odlučio da se pridruži američkim marincima, uzvikivao "hip-hop", imitirajući glasom ritam vojnika koji marširaju.
S. Stamenković
Нема коментара:
Постави коментар